Puno puta sam cuo pitanje ‘Zasto si se popeo? Zasto se uopste penjes? Sta imas od toga?’… Moram priznati da ne znam odgovor. Jos uvek ne. Znam da je omiljeni odgovor planinara – ‘Penjem se na planinu zato sto je tamo’, ali nekako slutim da to nije kompletna istina 😉
U svakom slucaju, bila je tamo. Musala. Krov Balkana. Sa svojih 2925 metara predstavlja najvisu tacku Balkanskog poluostrva. Na listi evropskih vrhova zauzima solidno sedmo mesto. Musala svoje ime duguje istoriji. Pogled na svetski atlas otkrice vam da postoje na stotine mesta na svetu sa istim imenom. Vecina su planine, gleceri, brda, uzvisice, mada ima i jedna pekara u Novom Pazaru sa tim imenom.
Naziv Musala dolazi od arapskog ‘Mus Allah’, sto u bukvalnom prevodu znaci ‘Blize Bogu’ a najcesci prevod ovog izraza je ‘mesto za molitvu’. Treba li da kazem da nismo mogli da docekamo da se priblizimo ‘malo blize’ tom tipu… pa sto da ne, deluje kao OK lik 😉
Prvi deo uspona je prilicno lak. Sirok put vodi od zicare Jastrebec do planinarskog doma Musala. Inace, Bugari planinarske domove nazivaju Hiža. Uspon je umeren i laganim tempom ga svako moze ispesaciti za sat vremena. Sama Hiža Musala je velelepna, ali nezavrsena. Nalazi se na obali jednog od mnogobrojnih lednickih jezera. Kada bude gotova moci ce da konkurise zapadnim planinarskim domovima po pitanju izgleda, a verovatno i komfora. Na ovom mestu smo napravili kratak predah, ispili po jos jednu vrstu bugarskog piva, isukali stapove i krenuli u drugi, dosta tezi deo uspona.
Staza je dobro markirana, fizicki ne mnogo zahtevna, tehnicki vrlo laka i nadasve uredna. Jos jednom me iznanadila ocigledna briga o prirodi. Nigde nismo videli papirice, flase… ni jedan jedini otpadak. Poslednji i najtezi deo uspona pocinje od jos jedne hiže nazvane skromno – Everest 😀 Ovaj poslednji deo uspona je naravno i najlepsi. Sa svakim korakom, se otvara vidik na nize vrhove i prelepa lednicka jezera. Bozanstven pogled, kao sto i samo ime mesta kaze. A na samom vrhu…
Ceo Rilski masiv se vidi kao na dlanu. U daljini gromovi paraju nebo, dok je sama Musala okupana suncem. Vrhovi i doline nacickane jezerima bude neki poseban mir… Mir kakav osecam samo na ovakvim mestima.
Tu je i napustena meteoroloska stanica koju su planinari prisvojili i napravili od nje planinarski dom. U njemu srecem nasmejanog starog planinara koji me, kada sam mu rekao odakle sam, oslovljava sa ‘Bratko’ i grli. Ne dozvoljava mi da uzmem caj iz velikog lonca iz kojeg svi ostali pune svoje solje. Odmahuje rukom, odlazi negde iza i vraca se sa par solja iz kojih se pusi najbolji caj koji sam u zivotu probao. Nasmejan mi ih pruza i kaze – Ovaj kuvam za sebe…
Dok sedim tu ispred planinarskog doma, na mestu ciji naziv poziva na mir, lagano ispijam caj i gledam taj neopisivi krajolik oko sebe, u glavi znam odgovor na pitanje sa pocetka – ‘Zasto se penjem’. Znam ga… mozda bi cak mogao da ga pretocim u reci… ali isto tako znam da ne treba… taj odgovor svako mora sam da nadje… sam na nekoj svojoj planini… na nekom svom vrhu… sam sa svojim mislima…
Wow, marvelous blog structure! How long have you been blogging for?
you made running a blog glance easy. The total look of your website is fantastic,
as neatly as the content material! You can see similar here
sklep online
Thanks for the comment and compliments. It took me a while to find a design that worked for me, and this blog is relatively young. It is still filled with old texts due to lack of time, but I hope that this work will one day lead to the blog publishing current travels