Ponekad se desi da odlične fotografije nastanu čistim slučajem. Da budem na pravom mestu u pravo vreme. I da imam fotoaparat. Tako je i sa fotografijama Mosta na Adi.
Možda je ime mosta jedina interesantna priča. Tokom gradnje svi smo ga zvali ‘Onaj most na Adi’. Kada su radovi završeni, potpuno očekivano, počeo je pravi mali rat između starosedeoca i dođoša oko toga po kojem (tj čijem) heroju ćemo nazvati most. I pošto se sve dešavalo tokom perioda kada je vlast u gradu bila demokratska, raspisano je glasanje na kojem su svi Beograđani mogli da se izjasne kako će se zvati novi most. Tih dana nismo radili uvoz glasača pa se tako desilo da most ne dobije ime po nekom opskurom liku iz skore prošlosti, a i ostali rodoljubivi predlozi su doživeli potpuni fijasko. Naravno, moji nadrdani sugrađani su praktično jednoglasno izabrali potpuno neočekivano ime: Most na Adi. Dobro da ga nismo nazvali jednostavno ‘Most’ 🙂
To veče sam baš tu u okolini najinventivnije nazvanog mosta u istoriji grada imao zadatak da (ponovo) ubijem nekoliko sati. Junior je bio u fazi vežbanja gimnastike tu na Sajmu, i bio sam siguran da će ga to držati bar još dve-tri nedelje, a ponestajalo mi je zanimacije dok ga čekam. Prethodnih par puta sam već obišao tržne centre, kafane, kafiće i restorane u okolini. Dosadno. Ponestajalo mi je i drugara koje bi maltretirao čašicom razgovora u potpuno normalno vreme – utorkom i četvrtkom od 22:30 do ponoći, pa sam odlučio da bi mogao malo da fotografišem i svoj grad, za promenu.
Već par puta pre te večeri sam obišao okolinu mosta, Sajma i Ade i, da budem iskren, nisam ni pronašao ni očekivao ništa posebno. Ali bolje i to nego lokalna kafana i ubeđivanje tuđih žena da ih muževi ne varaju, nego sam ja blago rečeno – zaludan, a moji drugari probrano kulturni da me oteraju tamo gde mi je mesto.
Tako sam naoružan potpunom foto opremom krenuo da obijam zapuštene kuloare i prolaze koji okružuju most. Utorak za četvrtkom… udarni dani za noćnu cityscape fotografiju. Bio sam siguran da će suština svih tih izleta biti par desetina megabajta zauzetog prostora na diskovima na koje ću potpuno zaboraviti. Međutim, jedno veče se dogodilo nešto novo. Pala je magla.
I tako su nastale ovie fotografije. Znam, nije nešto posebno interesantna ova priča, ali eto i to se dešava 🙂 Šta ćete više, znate kako je most dobio ime, čime se moj sin tih dana bavio, kakve prijatelje imam, i da u Beogradu ume da padne magla. Malo li je rođače, enciklopedija Britanika 😉
PS. Samo da izjavim za zapisnik da sam i ja bio jedan od drkoša koji su glasali da se most zove Most na Adi 😉
