Odavno nisam imao teži edit fotografija od ovih. Dan je bio tako musav, kišan, ispran, siv – prosto nikakav, da se na kraju divim sebi što sam kisnuo i mrznuo se na vetru da uopšte napravim neke fotografije. A onda su, naravno, čučale na kompjuteru par godina, jer sam bio svestan da ne vrede mnogo. E pošto sam sada u fazi da sređujem sve fotografije redom, stigle su i one na red. Nosio sam se mišlju da ih obrišem, ali je tvrdoglavost ipak prevladala. Ovo je ceđenje piksela iz suve drenovine 🙂 Pretpostavljam da bi dan-dva dodatnog editovanja u post produkciji napravilo za nijansu bolje fotografije, ali realno – za to vreme i taj trud ću da sednem u auto i odem do Drine da snimim sve ove scene po boljem vremenu 🙂
Što se samog nastajanja fotografija tiče, nema nikakve ekstra interesantne priče. Drugari su rešili da je dan prosto predivan za vožnju i onako teške staze niz Kanjon Trešnjice, a ja sam rešio, za promenu, da nisam dovoljno blesav da po kiši i susnežici izvodim besne gliste. Oni su vozili, ja sam se malo šetao po okolini i glumeo fotografa. Na kraju sam ih sačekao, zabranio im ulaz u auto dok se ne operu i počnu da liče na ljudska bića, i onda smo otišli Bajinu Baštu na ćevape Kod Kuma.
I to je to. Lep dan kad se sabere 🙂
