Luštica? Uh, davno beše.
Setio sam se jednog davnog leta, ogromnog ranca na leđima, pocepanog šatora, gitare, logorskih vatri uz samu obalu u potpunoj divljini pod krošnjama borova.
Može – idemo!
Misli
Stiže zima?
Patike nikako nisu bile dorasle zimskom snegu, ali sam ipak ostavio neke tragove u toj svežoj i čistoj belini, među jelama i borovima.
I život je bar na kratko dobio neku novu boju.
Belu…
I lepo mu je stajala.